Vesti Inovativan i Modularan Program
Tehnologija Po Svetskim Standardima
Izuzetan Studijski i Radni Prostor

Intervju - profesor Svetolik Mića Zajc, renomirani filmski montažer, naš redovan profesor Priča o digitalnoj eri, SKY™ ACADEMY, trenutnim projektima ali i brojnim drugim stvarima_

Datum22. December, 2020

Profesore Zajc, vaša karijera je duga i sadržajna, radili ste veliki broj filmova sa imenima kakva su Emir Kusturica i Nikita Mihalkov, da li možete da izdvojite neka ostvarenja koja su Vam posebno značajna?

Ono što je bilo prelomno, pri početku moje karijere, a samim tim i vrlo značajno, je bila saradnja sa Aleksandrom Sašom Petrovićem na njegovom, sjajnom ali zaboravljenom i skrajnutom filmu " Seobe " po romanu Miloša Crnjanskog. To je bio zahtevan film gde zvuk snimljen na terenu nije bio upotrebljiv, jer je radnja filma pokrivala istorijsku epohu, tako da je cela zvučna slika nastala naknadno u montaži. Predmiks je u Beogradu radio naš čuveni snimatelj i mikser zvuka Siniša Jovanović Singer a završni miks je urađen u Parizu gde sam se po prvi put susreo sa drugačijim načinom rada i razmišljanja. Rad na filmu Underground i seriji Bila jednom jedna zemlja Emira Kusturice mi je bio posebno važan jer je označio početak neprekidne saradnje koja evo traje do današnjih dana. To je bio vrlo složen projekat kako sa autorske tačke gledišta tako i zbog kombinacije analogne i digitalne tehnologije rada. Na tom projektu sam proveo skoro godinu dana u Francuskoj nadgrađujući svoje znanje i radeći sa vrhunskim francuskim filmskim mikserima Fransoa Grulom i Brunom Tarierom. Iskustvo koje sam stekao u Francuskoj mi je pomoglo da uspešno savladam još jedan kompleksan projekat, film Lepa sela lepo gore, Srđana Dragojevića. Montažu zvuka i pripremu za miks sam obavio u Beogradu koristeći jednostavan kompjuterski program a završna obrada zvuka je urađena u Atini. Još jedan značajan trenutak u mojoj karijeriji je rad na filmu Crna mačka beli mačor, gde me je Kusturica angažovao kao montažera slike te sam tako objedinio moju osnovnu profesiju filmskog montažera sa ljubavlju prema dizajnu zvuka. Verujem da me je saradnja sa Kusturicom preporučila Nikiti Mihalkovu sa kojim sam do sada sarađivao na tri igrana filma.

Kako ocenjujete trenutak u kome se nalazi filmska industrija danas?

Reklo bi se da se sve premešta na kućne ekrane i da se samim tim filmska industrija nalazi u nevolji. Komercijalizacija je opšta pojava a umetnički film se proteruje na festivale gde ga gleda samo odabrana publika. Svedoci smo vladavine serija koje se gledaju sa manjih ili većih televizijskih ili kompjuterskih ekrana. Glad tržišta za ovim sadržajem je daleko veći nego za filmovima jer je i publika raznovrsnija pa se i ozbiljni filmski autori prihvataju rada na serijama sa najčešće jako dobrim rezultatima. Međutim, doživljaj gledanja filma u bioskopu je nezamenljiv, bilo da su u pitanju visoko komercijalni ili umetnički, autorski filmovi. Komercijalni filmovi zahtevaju bioskopsku salu zbog veličine i kvaliteta slike, dobrog zvuka koji dolazi sa svih strana, često nadograđujući i pomažući slabijem sadržaju dok autorskom filmu mrak bioskopa daje neophodnu čaroliju unutrašnjeg proživljavanja dovodeći gledaoca do katarze. IMAX, 3D i 4DX tehnologija je neprevaziđena u bioskopu i polako se ostvaruju proročke vizije Oldosa Hakslija iz romana Vrli novi svet, napisanog daleke 1931. godine, gde gledalac, hvatajući se za senzore na sedištima bioskopa, proživljava, svim svojim čulima, sve što se događa na ekranu.

Vi ste jedan od svedoka prelaska filmske industrije sa montažnog stola na digitalnu cut listu, koliko je digitalizacija doprinela pojednostavljenju posla montaže zvuka i slike na filmu?

Mislim da je u nekim segmentima digitalizacija zaista doprinela pojednostavljivanju procesa montaže. Ono što je ranije bilo slika na filmskoj ili zvuk na magnetnoj traci koje ste tokom montaže fizički rezali i lepili odjednoim je pretvoreno u nule i jedinice i bez dodira se reže, spaja, pretapa, boji a kod zvuka i frekventno i dinamički menja. Na prvi pogled reklo bi se da sve može mnogo brže da se uradi međutim po meni glavna prednost digitalna tehnologije je što nam je omogućila da radimo daleko temeljnije i bolje a to naravno zahteva vreme. Nekad se na samom snimanju određivalo koji su dublovi kadra uspešni i oni su se kopirali u laboratoriji sa negativa na pozitiv. Ukoliko nam je bio potreban neki dubl koji nije kopiran morali bi da zovemo laboratoriju i da čekamo da nam ga iskopiraju i pošalju. Danas imamo pristup celom snimljenom materijalu pa i neuspešnim ili prekinutim dublovima, koji neretko sadrže dobre delove, tako da i iz njih možemo da uzmemo ono što valja ukoliko nam je potrebno. Jednom sam sa Kusturicom pričao o prednostima novog načina rada i on je rekao kako sada može da proba sve svoje zamisli (kojih zaista uvek ima jako puno) da bi došao do najboljeg rešenja. “ Ranije sam odustajao posle treće ideje jer to je zahtevalo da montažer ubaci dubl u montažni sto zalepi film, označi mesto reza, izreže ono što mi nije potrebno, ponovo zalepi film i pusti da proverimo je li sve u redu. Da bi proverio drugu varijantu montažer bi sve odlepljivao, asistent bi donosio drugi dubl i sve ispočetka. Ovako možemo da probamo sve dublove za vrlo kratko vreme a i čuvamo sve varijante koje smo napravili.” Naravno to zahteva vreme ali bar ne postoji dilema da nisu isprobane sve zamisli kako bi scenu napravilo boljom.
Ja sam od onih filmskih radnika kome je digitalna tehnologija promenila život. Kada sam sa montažnog stola i trake prešao na kompjuter činilo mi se kao da sam uskočio u spejs šatl uz osećaj kao da je neko otvorio prozore u zagušljivoj sobi ili uklonio niski plafon o koji sam udarao glavom. Sve moje zamisli koje su bile ograničene starom tehnologijom sada su bile lako ostvarive. Jednom dok sam radio sa Nikitom Mihalkovim na njegovom poslednjem filmu u montažu mi je došao njegov stari prijatelj i snimatelj Elizabar Karavajev sa kojim Nikita obično snima dokumentarne filmove. Gledao je kako radim i u jednom momentu me pitao: “ Zar ti ne nedostaje onaj divni miris filmske trake i osećaj kad film uzmeš u ruke?” Ni najmanje - odgovorio sam. Priznajem da ne osećam nikakvu nostalgiju za tom starom tehnologijom.

Kao profesoru, koliko su vam važni tehnički uslovi u kojima predajete i koji je Vaš metod prenošenja znanja mladim ljudima?

Izuzetno su mi važni tehnički uslovi za prenošenje znanja studentima. Jedno je teorija koja može da se prenese rečima ali moj metod je da tu teoriju predajem na konkretnim primerima. Sećam se da kada je otvorena Katedra za snimanje i dizajn zvuka na Fakultetu dramskih umetnosti 1998. godine nismo imali nikakvu tehniku. Pun etuzijazma počeo sam da držim časove crtajući primere na tabli. Posle izvesnog vremena video sam da koncentracija studentima pada i da jednostavno taj način predavanja neće imati uspeha. Ranije te godine sam u produkcijskoj kući Komuna koristeći najmoderniju tehniku toga vremena završio montažu slike i dizajn zvuka filma Crna mačka beli mačor. Otišao sam u Komunu i sa upravom se dogovorio da predavanja i vežbe držim u njihovim prostorijama. Saradnja sa Komunom se nastavila i narednih godina, sve dok fakultet nije nabavio svoju opremu, tako da je nekoliko generacija studenata radila svoje zadatke i vežbe na digitalnoj radnoj stanici AVID AudioVision. Mnoge škole kod nas računaju da studenti rade vežbe u svojim kućnim uslovima na ličnim kompjuterima. Ja sam protivnik takvog pristupa. U martu sam bio gostujući predavač na Internacionalnoj Školi za Film i Televiziju na Kubi, EICTV, koju je osnovao Gabrijel Garsija Markes. Ta škola ima 16 potpuno opremljenih zasebnih filmski montaža tako da student koji pohađa nastavu tokom celog školovanja ima svoj samo njemu dodeljen prostor gde radi vežbe. Slično je i sa studentima zvuka.
Na početku školovanja za studente je pre svega važno savladavanje tehnologije i procesa rada. Moj postupak je da kada studenti prođu vežbe i teoriju tehnologije i procesa rada počnem sa podsticanjem kreativnog razmišljanja i blagog usmeravanja u pravcu nekog od medija koji odgovara njihovom talentu. Jako mi je važno da budu dobrog opšteg obrazovanja, pa ih podstičem da prate kulturni život, gledaju filmove i iznad svega da čitaju knjige.

Od skoro ste angažovani kao profesor na SKY ACADEMY, šta očekujete od Vašeg angažovanja na toj instituciji?

Bilo mi je jako drago kada sam dobio poziv da predajem na SKY Akademiji. Neki od mojih najboljih, bivših sudenata su sada tamo predavači tako da ćemo se naći na zajedničkom zadatku. Ono što me je uvek privlačilo profesuri je želja da u Srbiji unapredim opšti nivo profesije tako što ću podeliti svoje iskustvo stečeno radom sa vrhunskim umetnicima iz zemlje i sveta. Ubeđen sam da je komunikacija profesora i studenata uvek dvosmerna i da diskusije sa studentima unapređuju i osvežavaju moj pristup radu i životu. Verujem da Sky Akademija ima najbolje tehničke uslove u ovom delu Evrope što je kako sam istakao ranije preduslov za kvalitetnu nastavu. Sa 20 radnih stanica i 6 studija studenti će uz teoriju imati i praksu jer će biti angažovani na aktuelnim projektima Skymusic-a. Ono što mi se čini sjajnim je da Sky Akademija nakon završetka školovanja najboljim sudentima nudi zaposlenje kao i stopostotno refundiranje školarine.

Na kojim projektima trenutno radite?

Trenutno sam zauzet pripremom Kustendorfa, Internacionalnog festivala filma i muzike koji se svake godine održava u januaru na Mećavniku. Ovog puta zbog situacije sa virusom festival će u potpunosti biti onlajn što je dodatni izazov. Takođe sa mojim kolegom sa studija u Pragu Vukom Dapčevićem radim na dva dugometražna filma Tolstojeva 2 i Branko Pešić, gradonačelnik

Znamo da ste veliki poštovalac ruske kulture i filma, da li možete da preporučite našim čitaocima filmove koje ne treba da propuste?

Preporučio bih nekoliko filma Andreja Končalovskog: Bele noći poštara Alekseja Trjapicina, Raj, Greh i poslednji njegov film Dragi drugovi. Pored filmova takođe bih preporučio i nešto od ruskih pisaca: Sergeja Dovlatova i njegovu Filijalu a od Zahara Prilepina Obitelj.